Зрачење представља емитовање енергије у виду честица или таласа. Зрачење може бити јонизујуће или нејонизујуће природе. Јонизујуће зрачење је тип зрачења ниске таласне дужине, самим тим високе фреквенције и енергије. До јонизације средине кроз коју пролазе доводе алфа, бета таласи и неутрони који су честичне природе и гама зраци који су по природи таласи. Сви наведени типови зрачења спадају у радиоактивно зрачење. У јонизујуће зрачење спадају и Xзраци који нису радиоактивног карактера, али јонизују средину кроз коју пролазе. Због своје високе енергије и продорне моћи, јонизујуће зрачење доводи до стварања оштећења како на ћелијским структурама као што су рибозоми, ћелијска мембрана, ендоплазматични ретикулум или на органелама као што су митохондфије, који су неопходни за правилно функционисање ћелије, тако и на молекулским структурама протеина, масти, ДНК и РНК. Када јонизујуће зрачење дође у контакт са ДНК молекулом, за који знамо да је дволанчани хеликс редоследа нуклеотида, може да доведе до једноланчаних и дволанчаних прекида, што за последицуима активацију механизама за поправку оштећења ДНК или покреће различите типове ћелијске смрти, као што су ћелијска смрт по принципу апоптозе, некрозе, аутофагије, пироптозе или фероптозе....
Nina Petrović (Sun,) studied this question.