Значајан напредак у раном откривању, дијагностици и лечењу малигних болести довео је до све већег броја пацијената који постижу дуготрајну ремисију или се сматрају излеченима. Савремене терапије, укључујући хирургију, радиотерапију, хемиотерапију, као и циљану и имунотерапију, допринеле су продужењу животног века. Међутим, продужени животни век доноси и нове изазове – све више пацијената суочава се са касним компликацијама терапије, што може утицати на квалитет живота. Због тога савремени приступ у лечењу малигних болести захтева шири и дугорочнији концепт – циљ није само ремисија или излечење, већ и обезбеђивање квалитетног и достојанственог живота након лечења. Препознавање, праћење и управљање касном токсичношћу постају неизоставни део онколошке доктрине. Такође, познавање уче сталости и тежине компликација сваког терапијског модалитета кључно је за избор оптималног,индивидуализованог лечења које узима у обзир не само здравствено стање, већ и животне околности и личне преференције пацијента, што чини основу персонализоване медицине.
Stanić et al. (Sun,) studied this question.