Дискурс националне стратегије безбедности Сједињених Америчких Држава након хладног рата

Држава је била, и остаје, кључни, иако не и једини, субјект међународних односа. Безбедност државе је питање од највећег значаја. Историјски гледано, светске силе имале су најзначајнији утицај на међународне односе и, самим тим, на безбедност. Нема сумње да су Сједињене Америчке Државе биле светска сила број један у 20. веку. У САД је 1947. године створен документ о националној стратегији безбедности, који је крајем 20. века усвојила већина земаља широм света. Након Другог светског рата дошло је до идеолошког сукоба између светских сила, САД и СССР-а, који је прерастао у Хладни рат. Тај период у новијој историји назива се биполаризам. Сједињене Америчке Државе и западни савезници сматрају се победницима Хладног рата. Са распадом Варшавског пакта и дезинтеграцијом СССР-а, САД су увиделе прилику да успоставе униполарни светски поредак под сопственом хегемонијом. САД су успоставиле лидерство/хегемонију у свету милом или силом. У примени силе, САД су користиле НАТО, који је преживео Хладни рат иако је Варшавски пакт био распуштен. У свим националним стратегијама безбедности САД након Хладног рата недвосмислено је присутан национални интерес за владање светом. Тај интерес се артикулише као хегемонија или као лидерство. Председник САД Доналд Трамп је у свом другом мандату, који почиње 2024. године, најавио националну стратегију безбедности за 2025. годину. У тој стратегији Трамп недвосмислено тврди да су сви амерички председници од краја Хладног рата настојали да успоставе америчку хегемонију у свету. Међутим, према Трампу, није реч о америчкој хегемонији већ о лидерству које треба следити. Карактеристика Трампове стратегије, како 2017. тако и 2025. године, јесте њена директност и практична примена. У том смислу, најновија стратегија Доналда Трампа је погрешно схваћена и од стране савезника и од стране противника. Док нејединствена Европска унија не проналази начин да одговори на Трампову стратегију, дотле директни противници, Русија и Кина, настоје да уведу свет у мултиполаризам. Политика доминира јер интереси управљају светом, али стратегија одговара на питање како. Све националне стратегије безбедности САД након Хладног рата биле су усмерене ка глобалном лидерству и/или америчкој хегемонији; разликују се само дискурс председничких администрација у њима и њихово деловање у пракси.